Ovih dana me svi napadaju zbog moje izjave da je san svake devojke da pronađe ultra-zgodnog i ultra-bogatog fudbalera. Kako bih sprala ljagu koju su zli i zavidni jezici bacili na moje prosvetiteljsko ime odlučila sam da ovim kratkim dopisom, upućenim ovdašnjoj javnosti (a i šire), demonstriram da su moje ambicije i moj životni stil u savršenom skladu sa opšte prihvaćenim tradicionalnim vrednostima.

Ja sam, poput mnogih devojčica, odrasla slušajući bajke (sve dok negde sa deset godina nisam počela sama da ih čitam). Bajke već vekovima predstavljaju temelj usmenog predanja. Zar hoćete da kažete da su naše babe i prababe bile lude što su ih tako revnosno prenosile sa kolena na koleno? U bajkama možemo pronaći bisere mudrosti koji zadržavaju svoj sjaj čak i u moderno doba.

Dakle, šta je prvo što sam naučila iz bajki? Naučila sam da je žena nežno i osetljivo biće koje se ne može samo probijati kroz ovaj svet. Da je ženi potreban muškarac na koga će se osloniti i koji će joj krčiti put ka lepom i lagodnom životu. I, što je najvažnije od svega, da taj muškarac nikada nije ni lovac, ni patuljak, ni kotlokrpa ni drvodelja nego princ – glavom i bradom.

Trnova Ružica bi još uvek hrkala na onom čardaku da pred njen dvorac nije banuo zalutali kraljević koji je, privučen njenom harizmom, sasekao grmlje i trnje i probudio njenu uspavanu personu iz stogodišnjeg sna. Snežani bi onaj komadić jabuke još uvek stajao u grlu da pored njenog staklenog kovčega nije projezdio princ na belom konju. A ona primadona što se nažuljala na zrno graška bi se još uvek smarala u svom učmalom zamku da nije zabasala u mračnu šumu gde je pronašla smušenog ali dovoljno imućnog naslednika pred kojim će demonstrirati svoju zavodljivost i prefinjenost.

Da li se neko usuđuje da kaže da nešto možda fali tim heroinama iz davnašnjih predanja? Ima li neko nešto da prigovori na njihov račun? Ako nešto nije u redu sa njihovom životnom filozofijom zašto svaki Diznijev film snimljen na tu temu inkasira na milione dolara? Te odvažne i promućurne devojke su ostvarile svoje ambicije, sredile svoje živote i stoga treba da služe kao uzor današnjim generacijama. Jedina koja ne treba da služi kao uzor jeste Crvenkapa, najveća gubitnica u svetu bajki. Umesto da savata princa, završila je u utrobi velikog zlog vuka. A zašto je tako završila? Zato što nije imala dovoljno moćan i stabilan oslonac. Istina, bio je tu onaj lovac, ali je to, po mom dubokom uverenju, čista dorada. Dok je lovac stigao na lice mesta, Crvenkapa je već bila pretvorena u hranljivu proteinsku kašu u vukovom želucu. Taj detalj s lovcem je ubačen samo zato da bi se mladim naivkama zamazale oči, da priča dobije happy end kako dečurlija ne bi cmizdrila pred spavanje. Ali, ako ćemo ozbiljno, ja tokom svoje duge i bogate karijere još nikada nisam videla da je neka cura doživela happy end pokraj lovca ili nekog sličnog neuglednog lika.

Podstaknuta mudrošću skrivenom u davnim narodnim predanjima, i ja sam se jednog dana otisnula u duboku mračnu šumu kako bih krenula u potragu za svojim princom. Nakon izvesnog vremena na putu sam pronašla jednu pomorandžu. Presekla sam je napola i iz nje je iskočio čovečuljak sa filozofskom kapom na glavi. Intelektualac. Beži, zloslutna ptico! povikala sam. Dani moje slave tek počinju. Odmah mi je bilo jasno da govorimo različitim jezicima. Reč ekstra je u njegovoj terminologiji značila ’’suvišno,’’ a u mojoj ’’neophodno.’’ S njim se ne bih najela ni leba, a kamoli kavijara. Ozlojeđeno sam iscedila pomorandžu, napila se soka kako bih se naoružala snagom za nastavak putovanja i bacila koru u grmlje.

Išla sam dalje i išla i išla i išla, tabanajući preko vlažnog šuštavog lišća, sve dok na mom putu ne iskrsnu još jedna pomorandža. Ponovo sam je rasekla napola i iz nje ovog puta iskoči mlađani naslednik poslovne imperije. Priznajem, nakratko sam došla u iskušenje, ali tada iz pomorandže iskoči još jedna figurica. Vukao je mamicu za ruku. Ništa od toga, istog trenutka mi je prošlo kroz glavu. Matora rospija bi mi stalno solila pamet. Možda bih mogla da je gurnem u peć, kao Marica? Ali, to je bila neka druga priča. Marica uopšte nije tražila princa. Ona se, sirotica, zadovoljila kolačima.

Stisla sam zube i nastavila dalje – kroz visoku travu, kroz kišu, kroz pomrčinu – sve dok se pred mojim očima nije ukazala nekakva raskrsnica. Put se granao u četiri pravca. Jedan od njih je, kako je pisalo na tabli, vodio ka Silikonskoj dolini. Zanimljiv naziv, pomislila sam. Bio je to put koji je otvarao široke mogućnosti za samousavršavanje (čitaj ’’rad na sebi’’). Sunce u tom trenutku proviri kroz oblake i namignu mi. Bio je to znak. Bila sam na dobrom tragu.

Par trenutaka kasnije nešto tupnu o zemlju i pred mojim stopalima se zakotrlja treća pomorandža. Žudno sam je otvorila i iz nje iskoči prvo bubamara (ne bubamara let-let već bubamara hop-hop), a potom i on, moj Duki, ljubav mog života. Oblaci se raspršiše, sunce poput reflektora usmeri zaslepljujući snop svetlosti pravo na nas, a neki nevidljivi orkestar zasvira ’’Rodiću ti sina pod svetlošću kazina.’’ I tako sam ja, dragi moji, posle duge i iscrpljujuće potrage (sprovedene u savršenom skladu sa tradicionalnim vrednostima i normama) pronašla svoj raj na zemlji (čitaj ’’Silikonsku dolinu’’), svog princa Dukija (čitaj ’’ultra-zgodnog i ultra-bogatog fudbalera’’) na belom konju (sa ugrađenim džakuzijem). Nedavno smo kupili ono ostrvo sa tri palme koje možete videti na onim umetničkim slikama koje se preko vikenda prodaju na Bulevaru. Odlučili smo da tu svijemo svoje bračno gnezdo. Kao u onoj pesmi. Tri palme na ostrvu sreće. Baš inspirativno, zar ne?

Nedostaje mi još samo jedna stvar. Želela bih da učinim nešto za dobrobit čovečanstva. Zato sam (naravno, uz Dukijevu pomoć i podršku) rešila da osnujem školu za mlade sponzoruše. Da osvetlim put budućim naraštajima. Da im proširim vidike. Da ih nadahnem svojim primerom. I da svojim britkim zaslugama sasečem zle jezike koji palacaju protiv mene.

Nadam se da ćete sada, u svetlu novopredočenih saznanja, uspeti da moju pogrešno interpretiranu izjavu shvatite na pravi način.

STA MISLITE?

pazi da ce neko owo da ti cita

ha,ha,ha,ha,ha.....

Pero duso moja prositaj molim te

koliko si pisala owaj sastaw?

opet nisam imala zivaca da citam... a ocu jednog dana...!

procitacu ga jednom sad me mrzi i ajde to mozes da sazvaces u 10 recenica

Procitajte mnogooo je dobar sastav...pa jedina je dobila 5 iz pismenog...

xaxa,extra je....